На северу Србије се налази плодна Панонска низија. Кроз њу протичу реке Тиса и Дунав, који се среће са Савом код Београда. Једине планине у равној Војводини су Фрушка гора (Црвени Чот 511m) у Срему између Саве и Дунава и Вршачке планине (Гудурички врх 641 m) које су почетак Карпата. Јужно од линије Сава-Дунав се налази побрђе Шумадије. Према југу брда прелазе у планине. На крајњем југозападу (Проклетије и Шар-планина) и на истоку (Стара планина) планински врхови достижу преко 2000 m (понекад и 2500m). Највиши врх Србије је Ђеравица, висок 2656 m, на тромеђи Србије, Црне Горе и Албаније. Планине Србије се могу проћи кроз бројне клисуре. Једна од њих је Ђердапска клисура на Дунаву, која је усечена кроз Карпатске планине. Најнижа тачка Србије је ушће Тимока у Дунав и износи 28 m. Вертикална рашчлањеност рељефа у Србији износи 2626 m.Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача...), а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно очуваних шума у чијем саставу има много ендемских врста, те богатство вода, потока, извора, пашњака, итд. Клима Србије претежно је умерено-континенталног карактера са степским особинама на северу у Војводини и истоку у Неготинској крајини; на заравњеним деловима Старога Влаха у југозападној Србији и на највишим планинама клима има планинске карактеристике с кратким свежим летима и оштрим дугим зимама. Познато је да Сјеница на надморској висини од 1015м има просечну температуру ваздуха у јануару -5,3 °C, а у јулу тек 16,3 °C. Средње јануарске температуре зрака у највећем се делу крећу између 0 и -2 °C, у вишим планинским крајевима између -2 и -4 °C. Јулске средње температуре зрака веће су од 22 °C у Војводини и Поморављу те Неготинској крајини, а у планинским крајевима и на висоравнима мање од 18 °C. Средње годишње температурне амплитуде највеће су у Банату и Неготинској крајини више од 24 °C. Поједини делови Србије убрајају се у степска подручја. То су североисточни делови Војводине гд нпр. у Кикинди падне само 589 mm падавина, у Сенти 569mm годишње. Средње и јужно Поморавље чији је представник Ниш има 555 mm, Лесковац 587 mm, итд. Годишњи режим падавина има два максимума, примарни, у касно пролеће и секундарни, у касну јесен; зиме и лета су сушни периоди. У Војводини и Поморављу снежни се покривач задржава на тлу до 40 дана, у осталим, вишим деловима преко 40 дана, а на највишим планинама преко 120 дана.